Не видех ја у животу тако лепих жена као у Данској. Стасите, питомог и сигурног лица, углавном светлокосе али има и тамних, углавном вишег раста, самосталне, предузмиљиве, одговорне. Лако се ступа у разговор са њима, јако љубазнени и сусретљиве. Данци у начелу немају поверења у странце тако да ме је једна Данкиња скоро изненадила кад ме је замолила да јој причувам ствари док не заврши нешто... а нит ме зна и видела ме тек ту неки минут раније. Отмене и веома лепо обучене, имају укуса а опет одећа им је једноставна.
Плаћају своје рачуне, носе своје ствари. Пре пар дана док сам шетао градом, видео сам апсолутни рекорд колико жена може да понесе- поред мене прошао пар, Данац и Данкиња, она мањег раста, прелепо насмејано лице а на леђима ранац да се човек уплаши од величине. И носи. Равноправна и самостална. Изрази 'прави мушкарац' или 'женска солидарност' код њих не постоје. У друштвеном животу сви подједанако учествују. Тако је било од давнина, кад седну у свој борбени брод и одвеслају негде далеко ради похода, сви заједно у свему учествују. У кућу заједно улажу, заједно све до последње паре. Не устајеш им у јавном превозу, не отвараш им врата, не пропушташ да прођу (чак и оне застану да друге пропусте), једноставно равноправне су. Нико ништа не мора и није обавезан, самосталност.
Самосталност и равноправност су им главне ставке, желе да раде и зарађују, да имају породицу (не све) али и да мушкарац учествује у породичном животу. Добра ствар је да и Данци воле децу и брину о њима тако да је потомка некада чувених Викинга данас лако видети на улици са бебом у рукама. Бракови им пуцају ки петарда, за ситницу се разводе. Али разлику од остатка Европе где је суштина да женска страна приграби дете (или децу) и кињи бившег за све неприлике у животу и коље га алиментацијом, тога у Данској нема. Дете проводи недељу дана код једног родитеља, недељу дана код другог, тако да постижу да дете не губи везу са другим родитељом. Нико ту ником ништа не плаћа. Путују заједно са децом на одмор, једино одвојено спавају (сад верујем да ће нека сељачина да каже 'ел си им држо свећу па знаш да спавају одвојено' и тиме доказати да део мушкараца 'тамо далеко' размишља итекако из гаћа а да им је мозак величине тестиса...). Деца су им мирна, баш мирна. Не врече и дрече, лепо их је видети како се играју, иду у школу, родитељи баш имају осећај за њих. Срећна земља, хтели то да прихватите или не.
Држава им у томе доста помаже да са осамнаест година особа оде од куће и осамостали се. Док тамо далеко, на брдовитом Балкану, нема, али то не смета да се деци каже да са осамнаест година могу да иду где хоће. Остају код куће а тада наступа чувено правило- 'док си под мојим кровом'... и после се чудимо броју особа зависних од лекова, алкохола, несрећних бракова или да уопште нису засновали брак, лоши у послу... Данци дуго живе, и веома су витални. Није ретко видети особу од деведесет па и сто година како нормално шета. Ујутро вежбају у парковима. У паркове не извиде псе да се унереде...
Скоро причао са својим познаником Ларсом. Данац са старим коренима, рече ми он из ког су краја, баш дубоки корени, Викинг 100%. Био у браку четрдесет година. Све било у реду али није било те топлине. Разведу се а он нађе Рускињу дваес година млађу и са њом сад живи. Препородио се, нашао је себи смисао и топлину коју није имао целог живота. Виђа се са бившом, као и сви разведени Данци, једном недељно, седну на пиће. Наравно, свако плати свој део. Нема грубих речи. Поштовање и уважавање и свако на своју страну.
Чујте Србкиње- ето ја написо нешто као подршку женској самосталности, равноправности и слободи. Чујте Срби- постаните бабе. Ја стремим нечему другом али баш ако сте запели за те европске вредности- ево вам их.
Comments