Живимо у време међусобних сукоба и сталних надметања, где се упорно истиче да мора да будеш први, да побеђујеш и слично. Још кад чујем ови 'лајфкоучи' ја се све ицепам од смеја. У ствари није лоше пустити друге да победе, односно да мисле да су победили, да мисле да не знаш ништа и слично. У суштини то је основа владавине из сенке, или да не знају да постојиш или да знају ал да мисле да си будала и губитник.
Хирохито, бивши Цар Јапана, је светао пример особе који и пораз користио за победу. Као и сви монарси и он је завршио војну академију. Али за разлику од других академија на свету, на њиховој се учило и како изгубити рат и шта тада. Године 1945., је дошао тренутак да Цар Хирохито употреби то знање. Јапан је био под америчком влашћу и Цар је био позван код генерала МекАртура да му овај очита услове примирја којима ће се Јапан повиновати. Цар је тражио да из возног парка изаберу возило које је у најгорем стању а он је обукао неко сасвим обично одело. Дошао је код америчког генерала и сео у понуђену му фотељу. Ситнији од генерала, Цар се још додатно покуњио у фотељи и изгледао сасвим јадно и немоћно. МекАртур да га угости а можда и одобровољи, понуди му из кутије цигару. Цар иако није пушач, узима једну. Припаљује је и после увученог дима почиње да се гуши и губи се у грчевитом кашљу. МекАртур прискаче и почиње да га тапше по леђима да се Цар некако поврати. Сажалио се на њега. Јапан је добио услове капитулације као из снова.
Comments