Године 1969. је државна комисија СССР, којом је председавао Ј.Б. Вотинцев, донела одлуку о изградњи система ЗГРЛС 'Дуга-2'. У првом тренутку за место градње је изабрано место Димера у кијевској области али је касније, на захтев секретара КП Украине, Владимира Шербицког, то место промењено и изабран је Чернобил.
У почетку су испитивања у Чернобилу давала незадовољавајући исход услед стања у јоносфери као и у поларним областима. Рецимо откривање лансирања ракета, појединачних или групних, била је веома слаба. Тада је систем Љубеч-1 враћен у употребу, након надоградње он је био способан да неутралише поларни утицај и тада су испитивања постала успешна. У склопу система 'Дуга-2' су прикључени још пар објеката, један од њих је био у близини града Припјат (Украина), војна област 2999 (НАТО код 'Steel yard'), Чернобил је био ВЧ-74939 а Љубеч-1 ВЧ- А3330. Њима се прикључује објект у близини засеока Бољшои Картел (Комсомолск на Амуру), објект 1937. Главни конструктор система 5Н32 (касније преименован у 32Д6) је био Франц Александрович Кузмински а рачунарски систем за обраду података је био 1С31Г док је рачунар за обраду сигнала био ЕВМ К-340А.
И у Чернобилу и у Љубечу су биле две решетке, већа и мања и које су покривале различите распоне сигнала. Енергију су добијали од атомске централе у Чернобилу а такође део електричне енергије су узимали од линија које су снабдевале Киев. Предајник у Љубечу-1 је имао снагу од осам мегавата. Иначе сама конструкција антена је била од легираног галванизираног челика и на сваких пет година је екипа планинара бојила конструкцију. За постављање торња СМУ-168 'Радиострој' у Љубечу био је кориштен кран висине 220 метара. Предајници су били произведени у машнском заводу у Дњепропетровску, било их је 26 комада и сваки је био величине двоспратне куће. На два километра од Чернобила 2 је била антена пречника 300 метара и висине 10 метара. Цео систем је био под одређеним углом према јоносфери и могао је да ради и као пасивни локатор. Одмах је ту био смештен центар космичке везе.
Објект Чернобил 2 је као део система за рано откривање напада, могао да открије ракете испаљене у САД пар минута након лансирања а како је тим ракетама требало двадесетак минута да долете до СССР, било је довољно времена за противмере. У оквиру тог система је постојао и моћни предајник у Черниговској области (Украина), који је слао сигнал до америчког континента а повратни сигнал је примао Чернобил 2.
После катастрофе атомске централе у априлу 1986., затворена је станица Љубеч-1 која је била на само тридесетак километара од централе. Укутро око 11 сати, 26. априла је командант комплекса Владимир Мусиец, одлучио да постројење затвори јер је радијација ушла у вентилациони систем. Народ који је живео у Чернобилу и Припјату је склоњен а од тада војно постројење више неради. У јуну те године је дошла екипа из Лењинграда ради деконтаминације али иако је у почетку било успешно, радијасије се опет вратила. Антенски систем у Љубечу-1 је расклапан од 1998. па до 2005. године. Једна од њих је постављен у Дњепропетровску а друга у Исмаилу, као торањ за телевизију.
Систем ЗГРЛС СН77 'Дуга' је био пробни систем на основу кога је касније урађен систем 5Н32. Антенски систем се налазио у селу Калиновка, у близини Николаева (Украина), док је центар за управљање истим био у засеоку Луч. Борбени систем ЗГРЛС 5Н32 'Дуга' је имао у саставу РЛУ бр. 1 у близини Чернобила и РЛУ бр. 2 поред Комсомолска на Амуру. Систем у Комсомолску на Амуру је био смештен у засеоцима Лиан и Бољшои Картел. Систем у Чернобилу је заједно са системима у Краснојарску чинио психотронски систем 'Шар'. Део опреме система Дуга-2 је морао да се хлади на -50 до -70 да би могао да ради, слично као Теслина опрема у Вандерклифу.
У почетку су испитивања у Чернобилу давала незадовољавајући исход услед стања у јоносфери као и у поларним областима. Рецимо откривање лансирања ракета, појединачних или групних, била је веома слаба. Тада је систем Љубеч-1 враћен у употребу, након надоградње он је био способан да неутралише поларни утицај и тада су испитивања постала успешна. У склопу система 'Дуга-2' су прикључени још пар објеката, један од њих је био у близини града Припјат (Украина), војна област 2999 (НАТО код 'Steel yard'), Чернобил је био ВЧ-74939 а Љубеч-1 ВЧ- А3330. Њима се прикључује објект у близини засеока Бољшои Картел (Комсомолск на Амуру), објект 1937. Главни конструктор система 5Н32 (касније преименован у 32Д6) је био Франц Александрович Кузмински а рачунарски систем за обраду података је био 1С31Г док је рачунар за обраду сигнала био ЕВМ К-340А.
И у Чернобилу и у Љубечу су биле две решетке, већа и мања и које су покривале различите распоне сигнала. Енергију су добијали од атомске централе у Чернобилу а такође део електричне енергије су узимали од линија које су снабдевале Киев. Предајник у Љубечу-1 је имао снагу од осам мегавата. Иначе сама конструкција антена је била од легираног галванизираног челика и на сваких пет година је екипа планинара бојила конструкцију. За постављање торња СМУ-168 'Радиострој' у Љубечу био је кориштен кран висине 220 метара. Предајници су били произведени у машнском заводу у Дњепропетровску, било их је 26 комада и сваки је био величине двоспратне куће. На два километра од Чернобила 2 је била антена пречника 300 метара и висине 10 метара. Цео систем је био под одређеним углом према јоносфери и могао је да ради и као пасивни локатор. Одмах је ту био смештен центар космичке везе.
Објект Чернобил 2 је као део система за рано откривање напада, могао да открије ракете испаљене у САД пар минута након лансирања а како је тим ракетама требало двадесетак минута да долете до СССР, било је довољно времена за противмере. У оквиру тог система је постојао и моћни предајник у Черниговској области (Украина), који је слао сигнал до америчког континента а повратни сигнал је примао Чернобил 2.
После катастрофе атомске централе у априлу 1986., затворена је станица Љубеч-1 која је била на само тридесетак километара од централе. Укутро око 11 сати, 26. априла је командант комплекса Владимир Мусиец, одлучио да постројење затвори јер је радијација ушла у вентилациони систем. Народ који је живео у Чернобилу и Припјату је склоњен а од тада војно постројење више неради. У јуну те године је дошла екипа из Лењинграда ради деконтаминације али иако је у почетку било успешно, радијасије се опет вратила. Антенски систем у Љубечу-1 је расклапан од 1998. па до 2005. године. Једна од њих је постављен у Дњепропетровску а друга у Исмаилу, као торањ за телевизију.
Систем ЗГРЛС СН77 'Дуга' је био пробни систем на основу кога је касније урађен систем 5Н32. Антенски систем се налазио у селу Калиновка, у близини Николаева (Украина), док је центар за управљање истим био у засеоку Луч. Борбени систем ЗГРЛС 5Н32 'Дуга' је имао у саставу РЛУ бр. 1 у близини Чернобила и РЛУ бр. 2 поред Комсомолска на Амуру. Систем у Комсомолску на Амуру је био смештен у засеоцима Лиан и Бољшои Картел. Систем у Чернобилу је заједно са системима у Краснојарску чинио психотронски систем 'Шар'. Део опреме система Дуга-2 је морао да се хлади на -50 до -70 да би могао да ради, слично као Теслина опрема у Вандерклифу.
Comments